Restauriran Fića iz 1976. na domaćim oglasima traži 6.500 evra. Najskuplji koji smo našli, retka Kontraš verzija iz pedesetih, ide čak 15.300 evra. A onaj isti Yugo koji u Engleskoj postiže 10.000 evra, kod nas se nudi za 650 evra. Domaće tržište oldtajmera je čudna životinja - cene variraju od nekoliko stotina do preko deset hiljada evra za naizgled slične automobile. Pa hajde da raščlanimo šta zaista vredi, šta raste, a šta i dalje stoji u dvorištu jer ga niko ne gleda.
Zašto uopšte cene rastu
Stvar je jednostavna. Ovih automobila se više ne proizvodi, a svake godine ih je sve manje. Rđa, otpad i nemar odnose svoj danak. Što ih je manje, to oni preživeli više vrede - ali samo ako su u dobrom stanju. I tu je ključ cele priče.
Tržište je grubo podeljeno na dve grupe. Prva su primerci za delove ili restauraciju - trošni, zarđali, neregistrovani. Oni se i dalje prodaju za nekoliko stotina evra i niko se oko njih ne otima. Druga grupa su pravi, očuvani ili restaurirani oldtajmeri sa papirima. Tu cene umeju da iznenade.
Da budem fer prema realnosti: većina domaćih klasika neće te obogatiti. Za razliku od Ferrarija ili starih Mercedesa, naši automobili nisu globalno tražena roba. Ali kao hobi, kao komad istorije koji ne gubi vrednost ako je očuvan, imaju smisla. I lepo se voze nedeljom.
Fića (Zastava 750) - kralj domaćih oldtajmera
Ako postoji domaći auto koji je postao pravi kolekcionarski predmet, to je Fića. Proizvodio se od 1955. u Kragujevcu, na bazi Fijata 600, i danas je najtraženiji među našim klasicima.
Realne cene na domaćim oglasima:
Za restauraciju ili delove: 600-1.000 evra. Neregistrovan, zarđao, ali kompletan. Osnova za projekat.
Vozni, prosečno očuvan: 1.500-2.500 evra. Radi, registrovan ili lako za registraciju, ali nije savršen.
Komplet restauriran: 3.800-6.500 evra. Sređena limarija, generalisan motor, nov enterijer. Jedan primerak iz 1976. sa kompletnom restauracijom traži baš 6.500 evra u Kragujevcu.
Retke verzije: preko 10.000 evra. Najskuplji koji smo našli je Kontraš iz pedesetih (sa vratima na suprotno otvaranje), restauriran, sa svega 5.000 pređenih kilometara - traži 15.300 evra. To je već kolekcionarska egzotika za ozbiljnog zaljubljenika.
Zašto baš Fića drži vrednost? Najstariji je, najprepoznatljiviji, i ima najjaču emotivnu vezu sa generacijama. Plus, sitan je i sladak, lak za garažiranje i restauraciju. Delovi se i dalje nalaze - cela industrija malih dobavljača radi reprodukcije.
Stojadin (Zastava 101) - sentiment jači od cene
Stojadin, ili Kec, proizvodio se neverovatnih 37 godina, od 1971. do 2008. Napravljeno ga je preko milion primeraka, i upravo zato je situacija drugačija nego sa Fićom. Ima ga još mnogo, pa cene nisu poletele kao kod ređih modela.
Realne cene:
Vozni, prosečan: 800-1.500 evra. Ima ih dosta, pa kupac bira.
Dobro očuvan, garažiran, jedan vlasnik: 1.500-3.000 evra. Posebno se traže rani modeli iz sedamdesetih sa okruglim farovima.
Restauriran primerak: 3.000-5.000 evra, zavisno od verzije i stanja.
Zanimljiv podatak za perspektivu: kad je Stojadin izašao 1972, koštao je 40.040 dinara, oko 2.084 dolara tadašnjih. Preračunato na danas sa inflacijom, to je oko 15.000 evra. Znači, nov Stojadin je u svoje vreme bio skuplji nego što danas košta većina očuvanih primeraka. Nismo mi bili bogati, bili smo optimisti.
Stojadin je sentiment jači od investicije. Voli se, vozi se nedeljom, ali ne očekuj da će ti vrednost skočiti kao kod retkog Fiće. Previše ih je napravljeno. Ali baš zato je idealan ulaz u svet oldtajmera - jeftin, poznat, delova ima na svakom otpadu.
Yugo - potcenjen kod kuće, precenjen u inostranstvu
O Yugu smo već pisali u tekstu o tome kako se u Engleskoj prodaje za 10.500 evra. Kod nas je priča potpuno drugačija.
Realne domaće cene:
