Pre par dana Ferrari je u Rimu skinuo crveni pokrivač sa svog prvog potpuno električnog automobila. Zove se Luce, košta oko 550.000 evra, ima preko 1.000 konjskih snaga, i internet ga je sasekao. Akcije Ferrarija pale su 8% sutradan. Komentari na auto forumima i društvenim mrežama idu od "izgleda kao Nissan" do "najismejaniji auto od Cybertrucka". A ja ću da kažem nešto što se neće svideti onima koji ga kritikuju: prodaće ga do poslednjeg primerka.
Zašto svi pričaju da niko neće da ga kupi
Hajde prvo da budem fer prema kritičarima, jer imaju argumente.
Dizajn je vodio Jony Ive - čovek koji je dizajnirao iPhone i koji posle Apple-a vodi dizajnersku firmu LoveFrom. I to se vidi. Luce izgleda kao da je neko uzeo Ferrari i provukao ga kroz Apple filter. Petoro vrata (da, petosed Ferrari), wedge oblik, čiste linije bez drame. Nema onih agresivnih zavojitih formi po kojima Ferrari poznaješ iz aviona. Komentari sa interneta su nemilosrdni - ljudi kažu da liči na skuplji Nissan, da nema dušu, da je "Ferrari samo po značci".
I tu je glavni argument kritičara: ko će da da pola miliona evra za auto koji ne izgleda kao Ferrari, ne zvuči kao Ferrari (jer je električni), i ne pruža taj osećaj V8 ili V12 motora? Ako već daješ tolike pare, uzmeš klasičan Ferrari sa motorom, a ne tih električni automobil koji, po njima, nema dušu.
Zvuči logično. Ali je pogrešno.
Zašto će ga ipak prodati - jer je pre svega Ferrari
Evo gde se ne slažem sa mišljenjem većine. Reći da niko neće kupiti Ferrari je besmislica - i bila bi besmislica čak i da je ovo najgori auto koji su ikad napravili.
Stvar je u tome što Ferrari ne pravi automobile za široke narodne mase. Nikad nije ni pravio. Njihove linije su uvek ograničene, namerno. Prave manje automobila nego što tržište traži, baš da bi održali ekskluzivnost i visoku cenu. Ko kupuje Ferrari? Najbogatiji ljudi na svetu, kojima pola miliona evra nije ni mesečna plata. Tim ljudima nije bitno da li auto "izgleda kao Ferrari" - bitno im je da na haubi piše Ferrari i da ga ima samo nekolicina.
I evo dokaza da sam u pravu: Ferrarijev šef je već potvrdio da narudžbine stižu, i to do kraja 2027, iako isporuka kreće tek krajem 2026. Znači, ljudi već uplaćuju za auto koji internet ismeva. Stari kupci, ali i potpuno novi - oni koji do sada nisu hteli Ferrari, a sad bi ga uzeli baš zato što je električni.
Ali ima jedna razlika u odnosu na stare Ferrarije
E sad, ovde dolazi deo gde se delom slažem sa skepticima. Postoji jedna velika razlika između Luce-a i klasičnih Ferrarija, i nije u izgledu - u investicionoj vrednosti.
Klasični Ferrariji nisu samo automobili, oni su imovina koja raste. Pogledaj brojke:
Ferrari 250 GTO iz 1962 - prodat za preko 70 miliona dolara u privatnoj transakciji. Napravljeno ih je samo 36
Ferrari F40 - sredinom 2000-ih koštao 300.000-500.000 dolara, danas najskuplji primerak otišao za 3,9 miliona
Ferrari Enzo - jedan od poslednjih flagship modela bez hibridne tehnologije, vrednost mu samo raste
Testarossa - nekad "pristupačan" klasik za 50.000-80.000 dolara, sad daleko skuplji
Ovi automobili su se pokazali kao bolja investicija od akcija i nekretnina. Bogati ljudi ih kupuju ne samo da voze, nego kao ulaganje koje čuva vrednost kad berza padne.
I tu je moja sumnja u vezi Luce-a. Električni Ferrari verovatno neće rasti u ceni kao stari klasici. Zašto? Jer baterije stare. Klasičan Ferrari sa V12 motorom za 30 godina i dalje radi, samo treba održavanje. Električni Ferrari za 30 godina ima bateriju koja je odavno mrtva i koju je možda nemoguće zameniti. Teško je zamisliti da neko za 40 godina plaća milione za auto čija je baterija degradirala na 40% kapaciteta.
Klasici su rasli jer su retki, lepi i mehanički večni. Luce je redak i (nekima) lep, ali nije mehanički večan. To ga čini igračkom za sada, ne investicijom za uvek.
A tu je i tehnologija. Klasičan Ferrari ima analogne instrumente, mehaničke prekidače, čist enterijer koji izgleda jednako dobro danas kao pre 40 godina. Električni Ferrari je pun ekrana i softvera, a tehnologija zastareva brže od bilo čega drugog. Onaj ogromni ekran koji danas izgleda futuristički, za 10-15 godina izgledaće zastarelo, isto kao što danas izgleda televizor iz 2005. Klasik sa analognom tablom je bezvremenski. Auto sa ekranom od poda do plafona je rob trenutka u kome je napravljen. A niko ne plaća milione za zastarelu tehnologiju.
Možda Ferrari cilja sasvim drugu publiku
Evo još jedne teorije, i znam kako će da zvuči: možda Ferrari namerno cilja novu publiku.
Tržište skupih električnih sportskih automobila raste. Tesla je pokazala da postoji ogromna grupa bogatih ljudi koji žele brz, tih, tehnološki napredan auto - i koji ne mare za zvuk motora. Porsche Taycan se prodaje. Lucid, Rimac, novi električni hiperautomobili. To je publika koja do sada nije gledala ka Ferrariju jer Ferrari nije imao šta da im ponudi.
Sa Luce-om, Ferrari ulazi u taj segment. Žrtvuju malo svog klasičnog imidža da bi uhvatili novu, sve veću grupu kupaca. Rizično? Da. Ferrarijev šef je čak priznao da neki postojeći kupci neće hteti električni model. Ali je dodao i da ima kupaca koji kažu "postaću Ferrari vlasnik samo ako napravite električni".
Treba ti servis u tvom gradu?
Pronađi najbliže auto servise na mapi, filtriraj po specijalnosti, oceni i otvoreno-sada.
Rizik koji Ferrari preuzima
Da budem fer, nije sve tako ružičasto za Ferrari. Postoji realan rizik.
Videli smo mnogo brendova koji su krenuli uz hajp i trendove, a onda izgubili vernu publiku. Kad juriš nove kupce, lako izgubiš stare. Ferrari je decenijama gradio imidž na zvuku motora, na trci, na emociji V12 agregata. Ako ta verna publika oseti da ih Ferrari napušta zarad električnih modela bez duše, popularnost može da opadne.
Zato je pametno što Ferrari ne ide all-in. Njihov plan za 2030. je 40% benzinaca, 40% hibrida, samo 20% električnih. Smanjili su prvobitni cilj koji je bio 40% električnih. To je Mazda-strategija u luksuznom izdanju - ne juri trend slepo, zadrži ono što te je napravilo velikim. O tome smo pisali u tekstu zašto Mazda odustaje od električnih automobila.
I nije Ferrari jedini koji koči. Porsche, Lamborghini, Aston Martin - svi su usporili svoje električne planove jer bogati kupci i dalje vole motore. O širem trendu smo pisali u EU ublažava zabranu benzinaca.
Šta ja mislim na kraju
Reći da niko neće kupiti Luce je besmislica. Prodaće ga do poslednjeg primerka, jer je Ferrari pre svega brend, a brend te vrednosti se prodaje sam. Čak i kad je ružan. Čak i kad nema motor. Čak i kad ga internet ismeva.
Ali da li je to dobar potez na duge staze? Tu nisam siguran. Možda Ferrari hvata novu publiku koja će ih učiniti još većim. A možda žrtvuje dušu brenda zarad trenda, kao toliki pre njih. Jedina stvar koje sam siguran je da ovaj auto, za razliku od starih klasika, verovatno neće biti vredan milione za 40 godina. Biće samo još jedan stari električni auto sa mrtvom baterijom i poznatom značkom.
A za nas u Srbiji? Realno, ovo je vest koju čitamo uz kafu iz radoznalosti, ne nešto što ćemo voziti. Ali je zanimljivo videti kako se i najveći, najekskluzivniji brend na svetu suočava sa istim pitanjem kao i svi ostali: koliko električno, koliko brzo, i po koju cenu.
Povezano na blogu: Mazda odustaje od električnih | EU i zabrana benzinaca | Da li se isplati električni auto u Srbiji | Automobili koji nestaju u 2026
