Sipaš isto kao pre, 5.000 do 6.000 dinara, a kazaljka više ne staje tamo gde je stajala. Za 6.000 dinara si sredinom juna dobijao skoro 31 litar benzina, a danas 29. Na cenu ne možeš da utičeš, ali na to koliko kilometara izvučeš iz tih litara možeš.
Cena koju ne biraš
Litar evrodizela je do 9. oktobra najviše 236 dinara, a benzina BMB 95 207. Za dizel je to rekord, a po regionalnom pregledu cena sa početka oktobra skuplji je nego u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori.
Te cene ne određuje pumpa. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine svakog petka do 15 časova objavljuje maksimalne cene, i pumpe ih primenjuju odmah. Veliki deo cene je akciza. Za bezolovni benzin to je 54 dinara po litru, i to posle privremenog smanjenja od 25%, koje je produženo samo do 11. oktobra. Uredba o ograničenju cena doneta je 20. avgusta na dva meseca.
Ako ti se čini da poskupljenje uvek stigne brže od pojeftinjenja, cifre ti daju za pravo. U junu je gorivo pojeftinilo za dva, pa za tri dinara, i to su bile vesti dana. Sredinom juna litar dizela bio je 220 dinara, a benzina 194. Sada je 236 i 207, i to je išlo malo-pomalo, petak po petak, pa skoro nikome nije bilo vredno naslova.
Ni pad nafte ne mora da stigne do pumpe. U septembru je Brent u jednom trenutku prešao 110 dolara po barelu, a početkom oktobra kreće se oko 100. U približno istom periodu dizel je kod nas sa 234 otišao na 236 dinara. Deo objašnjenja je u tome što se cena kod nas ne vezuje direktno za barel, nego za kotacije naftnih derivata u regionu. Drugi deo su akcize: ovog leta je bilo nedelja kada je nafta padala, a gorivo u Srbiji poskupljivalo, jer je država u isto vreme smanjila popust na akcize.
Šta će biti posle tih rokova, ne znamo ni mi ni ti. Zato je ostatak teksta posvećen onome što zavisi od tebe.
Mitovi koji te koštaju
Kad gorivo poskupi, "trikovi" za štednju se šire brže od same cene. Većina ne radi, a neki rade suprotno od obećanog.
Sipaj ujutru, dok je hladno. Logika je da je hladno gorivo gušće, pa za iste pare dobiješ više. E sad, rezervoari na pumpama su duboko pod zemljom, gde je temperatura ista i u šest ujutru i u tri popodne. Doba dana kad sipaš ne menja ništa.
Premium benzin čisti motor i smanjuje potrošnju. Benzin od 98 oktana neće naškoditi motoru koji je predviđen za 95. Ali po onome što prenose majstori, u većini slučajeva ne donosi ni merljivu korist. Priča o "čišćenju motora" ostaje priča. Ako tvoj auto ne traži 98, plaćaš skuplje gorivo za ništa.
U leru nizbrdo trošiš manje. Ovo je najrasprostranjeniji mit, i baš je obrnuto. U leru motor mora sam da se održava u radu i troši, zavisno od auta, od pola litra do litar na sat. Kad se spuštaš u brzini, bez gasa, elektronika praktično prekida ubrizgavanje goriva, pa je potrošnja skoro nula. Spust u brzini je besplatan, a spust u leru nije.
Zagrej motor u mestu pre polaska. Savremeni motori ne traže zagrevanje dok auto stoji. U vožnji se zagreju brže, a minuti u leru ispred zgrade su gorivo koje sagoreva bez ijednog pređenog metra.
Aditivi koji "smanjuju potrošnju". Testovi potrošačkih organizacija i američke agencije za zaštitu životne sredine pokazali su da takvi preparati ne rade ono što obećavaju. Neki mogu da ti ponište i garanciju na auto.
Treba ti servis u tvom gradu?
Pronađi najbliže auto servise na mapi, filtriraj po specijalnosti, oceni i otvoreno-sada.
OnlyCar redakcija
Saveti i vodiči koje pišu vlasnici servisa, mehaničari i naša redakcija. Pišemo iz prve ruke, sa konkretnim primerima iz prakse u Srbiji.
Pročitaj sledeće
Šta stvarno smanjuje račun
Realno, najveća ušteda nije ni u jednom triku. Ona je u desnoj nozi.
Brzina je najveća stavka. Vožnja na 110 km/h troši i do 15% više goriva nego na 90. Između 110 i 130 razlika ide i do 20%. Neko iz naše redakcije vozi gradski benzinac i na otvorenom putu drži oko 100 do 110 km/h. Kad tako vozi i pogleda potrošnju na ekranu, broj je primetno niži. Tačna "slatka tačka" se razlikuje od auta do auta, ali pravilo je isto: svakih 10 km/h preko toga plaćaš na pumpi.
Gas pusti ranije. Kad vidiš crveno na semaforu ili kolonu ispred sebe, skini nogu sa gasa i pusti auto da se kotrlja u brzini. Svako naglo kočenje znači da si gorivo koje si potrošio na ubrzanje pretvorio u toplotu na kočnicama.
Menjaj u višu brzinu ranije. Nemačka organizacija TÜV Süd savetuje prebacivanje u višu brzinu oko 2.000 o/min. Po njihovim podacima, na 50 km/h možeš biti u četvrtoj brzini, a potrošnja je tada i do 50% manja nego u drugoj.
Gume su tiha rupa u novčaniku. Ako su gume naduvane samo 0,2 bara ispod propisanog, potrošnja može da poraste i do 10%. To se ne vidi golim okom i ne oseti se u vožnji. Pritisak proveri na pumpi ili kod vulkanizera u blizini →.
Izbaci balast. Stvari koje voziš u gepeku "za svaki slučaj" nisu besplatne. Dodatnih 100 kilograma podiže potrošnju za oko 0,3 litra, a krovni nosači i kutije kvare aerodinamiku i kad su prazni.
Klima ili prozori. Oko 90 km/h klima i otvoreni prozori troše približno isto. Ispod te brzine isplativiji su prozori, a iznad nje klima.
Koliko to vredi u dinarima
Stvar je u tome što svaka od ovih navika pojedinačno deluje sitno. Zajedno nisu sitne.
Uzmi vozača koji mesečno sipa za 6.000 dinara. Ako sporijom vožnjom, pravilnim pritiskom u gumama i ranijim puštanjem gasa smanji potrošnju za samo 10%, štedi 600 dinara mesečno, odnosno 7.200 dinara godišnje. Za to ne treba ništa da kupi i ne treba da se odrekne nijedne vožnje.
Da budem fer, neke uštede zavise od toga da li je auto u redu. Staro ulje i zapušen filter za vazduh takođe podižu potrošnju, i to je deo računa koji niko ne vidi na pumpi. O tome kad i kako se menja ulje pisali smo u tekstu o zameni ulja u motoru. Gde gorivo staje u ukupan mesečni trošak auta, izračunali smo u tekstu koliko zapravo košta da imaš auto u Srbiji.
Cenu goriva i dalje određuju drugi, petkom u tri popodne. Koliko ćeš kilometara izvući iz svakog litra, ipak odlučuješ ti.
