Svako od nas je čuo bar jedan savet o automobilima koji se prenosi s kolena na koleno kao sveta istina. Sipaj skuplje gorivo da motor bude zdraviji. Pusti auto da se ugreje pre nego što kreneš. Menjaj ulje na svakih 5.000 kilometara. Problem je što su neki od tih saveta bili tačni pre 30 godina, a danas su čisto bacanje para i vremena. Prošao sam kroz pet najrasprostranjenijih mitova i proverio šta zapravo kažu proizvođači i struka.
Mit 1: Skuplje gorivo je bolje za motor
Ovo je verovatno najskuplji mit na ovoj listi, bukvalno. Ideja je jednostavna: ako sipaš 100 oktana umesto 95, motor će raditi bolje, čistije, duže. Zvuči logično. Ali nije tačno za većinu automobila.
Oktanski broj ne meri "kvalitet" ili "snagu" goriva. On meri otpornost goriva na samozapaljenje pod pritiskom. Motori sa visokim stepenom kompresije ili turbo punjačem zahtevaju gorivo sa višim oktanskim brojem da ne bi došlo do nekontrolisanog paljenja (takozvano "kuckanje" motora). Ali ako tvoj motor nije projektovan za to, sipanje skupljeg goriva ne donosi apsolutno ništa.
Agencije za zaštitu potrošača i nezavisne studije su jasne: u većini slučajeva, korišćenje goriva sa višim oktanskim brojem od onog koji preporučuje proizvođač ne donosi nikakvu korist. Da slika bude jasnija - procenjuje se da su američki vozači potrošili preko 2 milijarde dolara godišnje na premijum gorivo u automobilima koji ga uopšte ne koriste. To je čista bačena para.
E sad, ima jedna stvar oko koje vlada zabuna - aditivi. Postoji priča da skuplje gorivo ima bolje deterdžente koji čiste motor. Delimično tačno, ali ne na način na koji misliš. Kvalitet deterdženata ne zavisi od oktanskog broja, nego od brenda. Velike pumpe koje drže standard kvaliteta dodaju iste deterdžente u SVE vrste goriva, i u 95 i u 100. Znači, ako želiš čistiji motor, biraj proverenu pumpu, ne skuplji oktan na lošoj pumpi.
Za dizel je priča malo drugačija - razlika u ceni između običnog i premium dizela je često mala, pa ekonomski nema velike štete ako sipaš skuplji. Ali ni tu nema čuda. Ako proizvođač ne traži premium dizel, običan radi isti posao.
Mit 2: Moraš da pustiš motor da se ugreje pre vožnje
Ovaj mit je toliko ukorenjen da ga svi rade automatski - upale auto, pa čekaju 5-10 minuta da se "ugreje" pre nego što krenu. Posebno zimi. I posebno su nas tako učili stariji vozači.
Problem je što ovaj savet potiče iz ere karburatora - automobila proizvedenih do otprilike sredine osamdesetih. Ti motori su zaista morali da se ugreju da bi pravilno mešali gorivo i vazduh, inače bi se gasili ili loše radili.
Ali moderni automobili (sve proizvedeno u poslednjih 30-ak godina) imaju ubrizgavanje goriva i senzore koji automatski prilagođavaju rad motora temperaturi. Auto-klubovi i brojni proizvođači kažu isto: moderan motor je spreman za vožnju za otprilike 30 sekundi - taman koliko ti treba da se vežeš, namestiš retrovizore i krenеš.
I ne samo to - dugo zagrevanje u mestu je gore za motor nego da kreneš. Motor koji radi u mestu na hladno troši gorivo neefikasno, zaprlja svećice i opterećuje sistem za izduvne gasove. Jedan serviser je opisao slučaj vozača koji je svako jutro palio auto 15 minuta ranije - rezultat je bio zaprljanje svećica i pad potrošnje.
Ono što motor zaista "ugreje" je nežna vožnja, ne stajanje u mestu. Upali auto, sačekaj pola minuta da ulje krene da cirkuliše, pa kreni polako bez naglog gasa dok se motor ne zagreje. To je sve.
Jedini izuzetak: automobili stariji od 30 godina (karburatorski) i kad ti treba da odmrzneš vetrobran zimi - tada zagrevanje ima smisla, ali zbog vidljivosti, ne zbog motora.
Mit 3: Ulje se menja na svakih 5.000 km
Ovo je mit koji deli vozače. Jedni se kunu u 5.000, drugi voze do 15.000. Istina je negde između, i zavisi od auta i ulja.
Pravilo o 5.000 km (ili 3.000 milja u Americi) potiče iz vremena kad su se koristila jednogradna mineralna ulja bez deterdženata. Ta ulja su se brzo trošila. Današnja sintetička ulja su daleko izdržljivija.
Većina modernih proizvođača preporučuje intervale između 8.000 i 15.000 km, zavisno od modela i tipa ulja. Neki proizvođači sa najnaprednijim sintetičkim uljima garantuju i do 20.000 km. U jednom poznatom testu, auto je prešao 13.000 km pa je uzorak ulja poslat na laboratorijsku analizu - rezultat je pokazao da je ulje moglo bezbedno da izdrži još bar 2.000 km.
Ali - i ovo je bitno - postoji jedan važan izuzetak. Ako voziš pretežno kratke gradske relacije, u gust saobraćaj, sa mnogo paljenja i gašenja, ulje se troši brže jer se ne zagreje dovoljno da ispari kondenzaciju i nečistoće. Tada je kraći interval opravdan. Isto važi za starije automobile - motor sa 200.000+ km ima veće zazore i bolje mu je sa češćom zamenom.
