Svako od nas je čuo bar jedan savet o automobilima koji se prenosi s kolena na koleno kao sveta istina. Sipaj skuplje gorivo da motor bude zdraviji. Pusti auto da se ugreje pre nego što kreneš. Menjaj ulje na svakih 5.000 kilometara. Problem je što su neki od tih saveta bili tačni pre 30 godina, a danas su čisto bacanje para i vremena. Prošao sam kroz pet najrasprostranjenijih mitova i proverio šta zapravo kažu proizvođači i struka.
Mit 1: Skuplje gorivo je bolje za motor
Ovo je verovatno najskuplji mit na ovoj listi, bukvalno. Ideja je jednostavna: ako sipaš 100 oktana umesto 95, motor će raditi bolje, čistije, duže. Zvuči logično. Ali nije tačno za većinu automobila.
Oktanski broj ne meri "kvalitet" ili "snagu" goriva. On meri otpornost goriva na samozapaljenje pod pritiskom. Motori sa visokim stepenom kompresije ili turbo punjačem zahtevaju gorivo sa višim oktanskim brojem da ne bi došlo do nekontrolisanog paljenja (takozvano "kuckanje" motora). Ali ako tvoj motor nije projektovan za to, sipanje skupljeg goriva ne donosi apsolutno ništa.
Agencije za zaštitu potrošača i nezavisne studije su jasne: u većini slučajeva, korišćenje goriva sa višim oktanskim brojem od onog koji preporučuje proizvođač ne donosi nikakvu korist. Da slika bude jasnija - procenjuje se da su američki vozači potrošili preko 2 milijarde dolara godišnje na premijum gorivo u automobilima koji ga uopšte ne koriste. To je čista bačena para.
E sad, ima jedna stvar oko koje vlada zabuna - aditivi. Postoji priča da skuplje gorivo ima bolje deterdžente koji čiste motor. Delimično tačno, ali ne na način na koji misliš. Kvalitet deterdženata ne zavisi od oktanskog broja, nego od brenda. Velike pumpe koje drže standard kvaliteta dodaju iste deterdžente u SVE vrste goriva, i u 95 i u 100. Znači, ako želiš čistiji motor, biraj proverenu pumpu, ne skuplji oktan na lošoj pumpi.
Za dizel je priča malo drugačija - razlika u ceni između običnog i premium dizela je često mala, pa ekonomski nema velike štete ako sipaš skuplji. Ali ni tu nema čuda. Ako proizvođač ne traži premium dizel, običan radi isti posao.
Mit 2: Moraš da pustiš motor da se ugreje pre vožnje
Ovaj mit je toliko ukorenjen da ga svi rade automatski - upale auto, pa čekaju 5-10 minuta da se "ugreje" pre nego što krenu. Posebno zimi. I posebno su nas tako učili stariji vozači.
Problem je što ovaj savet potiče iz ere karburatora - automobila proizvedenih do otprilike sredine osamdesetih. Ti motori su zaista morali da se ugreju da bi pravilno mešali gorivo i vazduh, inače bi se gasili ili loše radili.
Ali moderni automobili (sve proizvedeno u poslednjih 30-ak godina) imaju ubrizgavanje goriva i senzore koji automatski prilagođavaju rad motora temperaturi. Auto-klubovi i brojni proizvođači kažu isto: moderan motor je spreman za vožnju za otprilike 30 sekundi - taman koliko ti treba da se vežeš, namestiš retrovizore i krenеš.
I ne samo to - dugo zagrevanje u mestu je gore za motor nego da kreneš. Motor koji radi u mestu na hladno troši gorivo neefikasno, zaprlja svećice i opterećuje sistem za izduvne gasove. Jedan serviser je opisao slučaj vozača koji je svako jutro palio auto 15 minuta ranije - rezultat je bio zaprljanje svećica i pad potrošnje.
Ono što motor zaista "ugreje" je nežna vožnja, ne stajanje u mestu. Upali auto, sačekaj pola minuta da ulje krene da cirkuliše, pa kreni polako bez naglog gasa dok se motor ne zagreje. To je sve.
Jedini izuzetak: automobili stariji od 30 godina (karburatorski) i kad ti treba da odmrzneš vetrobran zimi - tada zagrevanje ima smisla, ali zbog vidljivosti, ne zbog motora.
Mit 3: Ulje se menja na svakih 5.000 km
Ovo je mit koji deli vozače. Jedni se kunu u 5.000, drugi voze do 15.000. Istina je negde između, i zavisi od auta i ulja.
Pravilo o 5.000 km (ili 3.000 milja u Americi) potiče iz vremena kad su se koristila jednogradna mineralna ulja bez deterdženata. Ta ulja su se brzo trošila. Današnja sintetička ulja su daleko izdržljivija.
Većina modernih proizvođača preporučuje intervale između 8.000 i 15.000 km, zavisno od modela i tipa ulja. Neki proizvođači sa najnaprednijim sintetičkim uljima garantuju i do 20.000 km. U jednom poznatom testu, auto je prešao 13.000 km pa je uzorak ulja poslat na laboratorijsku analizu - rezultat je pokazao da je ulje moglo bezbedno da izdrži još bar 2.000 km.
Ali - i ovo je bitno - postoji jedan važan izuzetak. Ako voziš pretežno kratke gradske relacije, u gust saobraćaj, sa mnogo paljenja i gašenja, ulje se troši brže jer se ne zagreje dovoljno da ispari kondenzaciju i nečistoće. Tada je kraći interval opravdan. Isto važi za starije automobile - motor sa 200.000+ km ima veće zazore i bolje mu je sa češćom zamenom.
Lično pratim sat za ulje koji auto sam računa i odem na servis kad pokaže manje od 1.000 km do isteka. To je dobar pristup za moderan auto jer računar uzima u obzir kako voziš. Ali za stariji auto, ne bih se oslanjao samo na kilometražu - češća zamena je jeftino osiguranje protiv skupog kvara.
Treba ti servis u tvom gradu?
Pronađi najbliže auto servise na mapi, filtriraj po specijalnosti, oceni i otvoreno-sada.
Da skratim: ne menjaj ulje na 5.000 ako proizvođač to ne traži, ali ne teraj ni do 15.000 ako voziš samo kratke gradske relacije. Pogledaj uputstvo, prati kako voziš, i nađi sredinu. Više o tome u našem tekstu zamena ulja - koliko često i koja vrsta.
Mit 4: Telefon na pumpi može da izazove požar
Ovaj mit je verovatno aktuelniji za starije generacije. Godinama su nas plašili da je zabranjeno koristiti telefon na pumpi, postojali su čak i znakovi za to. Danas skoro svi znaju da to nema veze sa vezom - ne postoji nijedan dokumentovan slučaj požara na pumpi izazvan mobilnim telefonom. Mit potiče iz teorije da telefon može da stvori varnicu ili statički elektricitet, ali u praksi se to nikad nije desilo.
Ali ono što primećujem u poslednje vreme je mnogo opasnija navika - pušenje na pumpi ili neposredno pored nje. Najčešće na autoputu, gde ljudi stanu da se odmore, izađu iz auta i zapale cigaretu dok je rezervoar otvoren ili dok neko pored toči. Ima savesnih ljudi koji se odmaknu, ali sve više vozača olako shvata koliko su zapaljivi gasovi koji isparavaju iz benzina i dizela.
I tu je poenta koju mnogi ne razumeju: samo gorivo se možda i neće zapaliti od cigarete, ali isparenja iznad rezervoara svakako mogu. Benzinske pare su teže od vazduha i šire se nisko oko pumpe, nevidljive. Otvoreni plamen cigarete u toj zoni je realna opasnost, za razliku od telefona koji je urbana legenda.
Znači, ako te neko i danas opomene zbog telefona na pumpi - to je zastarela priča. Ali ako vidiš nekog da puši dok toči ili stoji pored pumpe - to je stvaran rizik koji vredi izbegavati.
Mit 5: Azot u gumama je mnogo bolji od običnog vazduha
Sve više vulkanizera nudi punjenje guma azotom kao "premium" opciju, uz dodatnu naplatu. Priča je da azot bolje drži pritisak, ne propušta kroz gumu i štiti felne od korozije.
Hajde da raščistimo. Običan vazduh koji udišeš je već 78% azot. Kad puniš gumu "običnim vazduhom", ona je ionako pretežno azot. Plaćaš da ti izbace onih 21% kiseonika.
Da li azot drži pritisak malo bolje? U laboratoriji, da - molekuli azota su nešto veći pa sporije prolaze kroz gumu. Ali u stvarnoj vožnji, razlika je zanemarljiva. Testovi auto-klubova pokazuju da azot ne eliminiše promene pritiska usled temperature, pa je korist za običnog vozača mala. A čim jednom dopuniš gumu običnim vazduhom na pumpi (jer ti je pao pritisak), razblažiš azot i cela priča pada u vodu.
Azot ima smisla za trkačke automobile, avione i specijalna vozila gde je svaki detalj bitan. Za tvoj auto kojim ideš na posao - obican vazduh, koji je besplatan na svakoj pumpi, radi isti posao. Mnogo je važnije da redovno proveravaš pritisak (bilo azot, bilo vazduh) nego čime je guma napunjena. Više o gumama u tekstu zimske i letnje gume.
Zaključak - veruj uputstvu, ne komšiji
Ako postoji jedna pouka iz svega ovoga, to je: otvori uputstvo za svoj auto. Tamo piše koje gorivo, koji interval ulja, koji pritisak u gumama. Proizvođač koji je projektovao auto zna bolje od komšije koji ti priča kako je radio na svom Jugu pre 30 godina.
Većina ovih mitova je bila tačna nekada - za karburatorske motore, mineralna ulja i tehnologiju od pre par decenija. Ali auto koji danas voziš je drugačija mašina. Tehnologija se promenila, a saveti su ostali isti. Šteta je trošiti pare na premijum gorivo koje ti ne treba, ili vreme na zagrevanje motora koje mu ne pomaže.
Povezano na blogu: zamena ulja - koliko često i koliko košta | mali i veliki servis | koliko košta auto mesečno
