Svake godine ista priča: dođe 1. novembar, padne prvi sneg, i odjednom gužva kod vulkanizera — čeka se po tri sata i cene skaču. A onda dođe april i ponovi se isto. Hajde da jednom raščistimo — kad se tačno menjaju gume, da li moraš da ih menjaš, koliko te to košta, i da li te „all season" gume zaista spasavaju od svega.
Šta kaže zakon — rokovi i kazne
Zakon o bezbednosti saobraćaja je tu jasan: zimske gume su obavezne od 1. novembra do 1. aprila, ali samo ako na kolovozu ima snega, leda ili poledice.
I tu nastaje konfuzija. Mnogi misle da čim dođe 1. novembar — moraš da imaš zimske. Tehnički, ako je put suv, nema kazne. Ali ovo je zamka u koju ne treba da upadneš. Evo zašto:
Vreme u Srbiji se menja brzo. Ujutru je suvo, a do podne može da padne sneg. Ako te u tom trenutku zaustave sa letnjim gumama na snegu — to se tretira kao teža tehnička neispravnost. A ako izazoveš udes na letnjim gumama dok je put klizav — ti si kriv, i to potpuno. Osiguranje može da ti odbije isplatu štete.
Kazne za fizička lica: 10.000–20.000 dinara. Za preduzetnike do 200.000, za pravna lica do 800.000 dinara. Plus moguća zabrana daljeg kretanja dok ne nabavite adekvatne gume.
Obavezna oprema pored guma: lanci za sneg u prtljažniku (van grada). Kazna za neposedovanje lanaca je 3.000 dinara.
Minimalna dubina šare: 4 milimetra. Sve ispod toga — guma ne zadovoljava zakonske uslove, makar bila i zimska.
Zašto se gume uopšte menjaju — nije samo sneg u pitanju
Ovo je ključna stvar koju mnogi ne razumeju: zimske gume nisu samo za sneg. One su za niske temperature.
Letnja guma je napravljena od tvrđe gumene smese koja radi odlično kad je toplo. Ali čim temperatura padne ispod 7°C, letnja guma se stvrdne i gubi prijanjanje. Put može da bude potpuno suv, a tvoja letnja guma klizi jer joj je materijal otvrdnuo.
Zimska guma koristi mekšu smesu koja ostaje elastična i na minusu. Ima dublje šare koje bolje odvode vodu i sneg. Na temperaturi od 3°C na mokrom putu, razlika u zaustavnom putu može da bude i nekoliko metara — dovoljno da napraviš ili izbegneš udes.
I obrnuto važi: zimske gume na toplom vremenu su loša ideja. Meka smesa se na vrućini brže troši, guma se pregrejava, zaustavni put je duži nego sa letnjom gumom, i potrošnja goriva raste. Zato ih sidiš čim prođe sezona — ne zato što zakon kaže, nego zato što trošiš gumu za džabe.
Kad tačno menjati — praktičan raspored
Zimske gume stavi: sredinom oktobra ili najkasnije do 1. novembra. Nemoj čekati prvi sneg — tad su svi kod vulkanizera i čekaš danima. Pametan vozač menja gume kad je kod vulkanizera prazno.
Letnje gume stavi: posle 1. aprila, kad temperature stabilno pređu 10°C. Obično krajem marta ili početkom aprila. Opet — nemoj čekati zadnji dan, zakaži nedelju-dve ranije.
Prati temperaturu, ne kalendar. Ako je oktobar a temperature su već ispod 7°C ujutru — stavljaj zimske. Ako je mart a već je 15°C — slobodno vrati letnje i pre 1. aprila.
All season gume — da li ima smisla?
Gume za sve sezone (all season, oznaka M+S) izgledaju kao savršeno rešenje — staviš jednom i miran si celu godinu. Zakonski, one prolaze kao zimske gume.
Ali realno, one su kompromis. Nisu ni letnje ni zimske — one su „OK za sve, odlične ni za šta". Na vrućem letnjem asfaltu su lošije od letnje gume. Na snegu i ledu su lošije od zimske.
Kad imaju smisla:
Voziš samo po gradu, kratke relacije. Ne ideš na planine niti na duge puteve zimi. Živiš u delu Srbije gde su zime blaže (Vojvodina, Beograd — poslednjih godina relativno malo snega).
Kad nemaju smisla:
Voziš van grada, na autoputu, po planinskim predelima. Praviš duge relacije zimi. Želiš maksimalnu bezbednost.
Jedan detalj: testovi pokazuju da dosta all season guma dobija loše ocene na bezbednosnim testovima. Ako ideš tim putem, biraj poznate brendove i ne štedi previše.
