Litar evrodizela od 4. septembra košta 234 dinara, što je najviša cena u istoriji domaćeg tržišta. Prethodni rekord je bio 222 dinara, iz leta 2022. i energetske krize. Pun rezervoar od pedeset litara sada je 11.700 dinara, od čega oko 4.900 otpada na akcizu i PDV.
Benzin BMB 95 je istovremeno skočio na 205 dinara. Cifra se menja svakog petka, struktura ispod nje ne.
Kad izlaze nove cene
Ove cene važe do petka, 11. septembra u 15 časova. Tog dana izlazi nova nedeljna odluka, pa se rekord od 234 dinara može pomeriti u bilo kom smeru.
Postupak je isti svake nedelje. Ministarstvo rudarstva i energetike petkom obračuna prosečnu veleprodajnu cenu i pošalje je do 13 časova. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine na to doda propisanu maržu i objavi najviše maloprodajne cene na svom sajtu, najkasnije do 15 časova. Pumpe su dužne da nove cene primene odmah po objavljivanju, ne sutradan.
Znači, ako sipaš u petak pre tri popodne, plaćaš staru cenu. Posle tri, novu. Razlika ume da bude i tri do pet dinara po litru, što je na pun rezervoar od pedeset litara oko 150 do 250 dinara.
Iz čega se sastoji cena
Za dizel po trenutnoj ceni račun izgleda ovako.
Akciza je 59,23 dinara po litru. PDV od 20 odsto na cenu od 234 dinara iznosi 39 dinara. Zbir je oko 98 dinara, odnosno 42 odsto maloprodajne cene. Tu su i naknade za obavezne rezerve i energetsku efikasnost, male u odnosu na ove dve stavke.
Kod benzina je akciza 57,60, PDV oko 34,20, ukupno oko 92 dinara ili blizu 45 odsto cene. Procenat je veći nego kod dizela jer je benzin jeftiniji, a akciza po litru slična.
Marža trgovca je uredbom ograničena na 21 dinar i iz nje se pokrivaju transport, rad pumpe i zarada. Vlasnici pumpi tvrde da je stvarno ostvarena marža niža od propisane, jer veleprodajne cene rastu brže nego što se koriguju maloprodajne. U aprilu su navodili da im je pala na oko 10 dinara.
Ostatak, kod dizela oko 115 dinara, odlazi na nabavku i preradu.
Cena na pumpi se ne pregovara. Ona se računa: prosečna veleprodajna cena plus 21 dinar, po formuli koju ministarstvo primenjuje svakog petka do 15 časova.
Zašto je cena otišla na rekord
Nafta je posle zatvaranja Ormuskog moreuza i sukoba na Bliskom istoku skočila sa oko 65 na skoro 120 dolara po barelu, pa se tokom leta delimično spustila. Veleprodajne cene i dalje prate to kretanje.
Gorivo u Srbiji je trenutno najskuplje u regionu. Krajem jula je litar benzina u Zagrebu bio oko devet dinara jeftiniji nego kod nas. Ministarka rudarstva i energetike je kao jedan od razloga navela nizak vodostaj Dunava, koji poskupljuje transport rečnim putem.
Rafinerija u Pančevu pokriva oko četiri petine domaće potrošnje, a NIS je i dalje pod sankcijama uvedenim krajem 2025.
PDV se obračunava i na akcizu
Ovo je detalj koji menja računicu, a retko se pominje.
PDV se ne računa na cenu bez akcize, nego na cenu u kojoj je akciza već sadržana. Kod trenutne akcize na dizel to znači 11,85 dinara po litru PDV-a obračunatog na sam iznos akcize.
Na 900 litara godišnje, koliko potroši prosečan dizelaš, to je oko 10.600 dinara. Udruženje privatnih benzinskih pumpi na ovu stavku ukazuje godinama, uz argument da je reč o porezu na dažbinu. Sistem je isti u većini evropskih zemalja, razlikuju se iznosi akciza.
Akciza je 20 odsto niža nego po zakonu
Puna akciza po Zakonu o akcizama je 74,04 dinara na dizel i 72 dinara na benzin. Vlada ih od proleća drži na sniženom nivou, dakle 59,23 i 57,60.
Razlika kod dizela je 14,81 dinar, a pošto se PDV računa na cenu sa akcizom, na pumpi to vredi oko 17,8 dinara po litru. Za rezervoar od pedeset litara to je oko 890 dinara, na 900 litara godišnje oko 16.000.
Rok je kratak i obnavlja se u serijama. Poslednje produženje važi do 13. septembra. Uredba o ograničenju cena produžena je 20. avgusta na 60 dana, dakle do sredine oktobra.
