Dok evropski proizvođači otpisuju milijarde na propalim električnim planovima, jedan kineski brend raste kao da kriza ne postoji. BYD je u prva četiri meseca 2026. povećao prodaju u Evropi za neverovatnih 143,9 odsto. Njegov Atto 2 bio je prošlog meseca najprodavaniji plug-in hibrid u celoj Nemačkoj, na kućnom terenu Volkswagena i Mercedesa. A kineski brendovi zajedno su prvi put prešli 10 odsto evropskog tržišta. Ono što se pre par godina činilo nemogućim sada se dešava pred našim očima.
Hajde da vidimo šta se tačno dešava, zašto Nemci gube bitku, i šta sve to znači za tebe koji razmišljaš o kupovini auta u Srbiji.
Kineski juriš u brojkama
Cifre su takve da moraš dvaput da ih pročitaš. U prva četiri meseca ove godine, BYD je u Evropi prodao preko 101.000 vozila proizvedenih u Kini, i praktično sustigao MG, koji je decenijama bio najprodavaniji kineski brend na kontinentu. Razlika je u dinamici: BYD raste 143,9 odsto, a MG svega 10,3 odsto. U maju je BYD prvi put i zvanično preuzeo prvo mesto među kineskim markama.
I nije samo BYD. Cela Chery grupa (Chery, Jaecoo, Jetour, Omoda) porasla je za 316 odsto. Leapmotor, koji se pravi u saradnji sa Stellantisom, skočio je za neverovatnih 552 odsto. Investiciona banka UBS procenjuje da je BYD samo povećao svoj udeo u Evropi na oko 9 odsto ukupnog tržišta.
Da stavimo to u kontekst: globalni rast prodaje električnih automobila je gotovo stao ove godine, a Evropa je praktično jedini razlog zašto je svetska statistika uopšte ostala u plusu. I taj evropski rast najvećim delom guraju upravo kineski brendovi.
BYD ulazi na Nemački teren
Ovo je deo koji najviše govori. Nemačka je decenijama bila tvrđava domaćih proizvođača. Ako si u Nemačkoj hteo auto, kupovao si VW, Mercedes, BMW ili Audi, tačka. A onda je prošlog meseca BYD Atto 2 postao najprodavaniji plug-in hibrid u celoj zemlji, prema podacima nemačkog registra vozila. BYD je u Nemačkoj utrostručio registracije i stigao do tržišnog udela od 2,6 odsto, što ne zvuči mnogo dok se ne setiš da je pre dve godine bilo praktično nula.
I ne staje na jeftinim modelima. Denza, premijum podbrend BYD-a, upravo je otvorila prvi salon u Hamburgu. Tamo prodaju model Z9 GT po ceni od 117.500 evra, direktno napadajući teritoriju koju drže BMW, Mercedes, Audi i Porsche. Kinezi više ne kucaju samo na vrata budžetske klase, ušli su i u luksuznu sobu.
Zašto Nemci gube
E sad, ovde imam jasno mišljenje. Nemci su sami krivi. Uspavali su se na lovorikama.
Decenijama su bili najbolji i znali su to. Gradili su reputaciju na pouzdanosti, kvalitetu izrade i inženjeringu. Ali negde usput su počeli da veruju da im ta reputacija garantuje mesto na vrhu zauvek. Umesto da guraju napred, naplaćivali su ime. A onda su, kad je došla električna era, zakasnili, pa uleteli naglavačke, pa se opekli i počeli da otpisuju milijarde.
U međuvremenu, Kinezi su radili suprotno. Godinama su usavršavali baterije, elektroniku i proizvodnju, i to na najvećem tržištu električnih automobila na svetu. Kad su izašli u Evropu, nisu došli sa eksperimentom, došli su sa proizvodom koji je već ispečen na stotinama hiljada kupaca kod kuće. Nije to sreća ni damping, to je posledica godina rada dok su se drugi odmarali.
Doduše, treba biti fer i reći da Kinezima ide na ruku i brutalni rat cenama u samoj Kini. Tamo se proizvođači međusobno ubijaju cenama do te mere da je BYD-u profit u prvom kvartalu pao za više od 50 odsto. Zato Evropu vide kao spas, jer ovde mogu da naplate više i konačno zarade. O tome zašto isti auto kod nas košta duplo više nego u Kini pisali smo u posebnom tekstu.
Šta to znači za kupce u Srbiji
Sad ono praktično, jer tebe ne zanima nemačka muka nego šta možeš da kupiš kod nas.
Dobra vest je da Srbija ima neobično povoljnu poziciju. Pošto imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, kineski električni automobili kod nas su već sada jeftiniji nego u EU, gde na njih idu carine do 35 odsto. Uz državnu subvenciju od 5.000 evra, cene kreću od oko 20.000 evra za pristojan električni auto. To je nivo boljeg porodičnog auta sa klasičnim motorom.
