Prodaja električnih automobila u Bugarskoj skočila je za 216% u aprilu u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Skoro svaki deseti nov auto kod komšija je sada potpuno električni. I to bez ijednog dinara državne subvencije. U isto vreme, Srbija ima subvenciju od 5.000 evra po električnom autu i budžet od 170 miliona, a EV čini jedva 2,1% prodaje. Kako to da komšije kupuju bez podsticaja, a mi nećemo ni kad nam država plati deo?
Šta se tačno desilo u Bugarskoj
Brojke su jasne. Tokom aprila, Bugari su registrovali 456 novih električnih automobila za samo mesec dana - rast od 216% na godišnjem nivou. Od početka godine do kraja aprila, ukupno 1.190 novih EV-ova, skoro duplo više nego prošle godine. Kad se dodaju i hibridi koji se pune na utičnicu, vozila sa električnim pogonom prelaze 11% novih registracija.
Glavni razlog? Poskupljenje goriva. Kriza na svetskom energetskom tržištu podigla je cene na pumpama, pa su bugarski vozači počeli ozbiljno da računaju cenu po pređenom kilometru. I kad su izračunali, električni auto im se odjednom učinio kao pametna investicija, ne kao tehnološka igračka.
Ono što stručnjake najviše iznenađuje je da se sve to dešava bez subvencija. Dok bogate evropske zemlje daju gomilu para da privuku kupce, Bugari se oslanjaju čisto na ekonomsku računicu - jeftinije punjenje i niži troškovi održavanja.
A šta je kod nas
E sad, ovde priča postaje neugodna za nas.
Srbija ima subvenciju od 5.000 evra za kupovinu novog električnog vozila, sa budžetom od oko 170 miliona dinara koji se obnavlja već sedam godina zaredom. Imamo, dakle, ono što Bugari nemaju - državu koja ti plati deo auta. A rezultat? U 2025. električni automobili su činili svega 2,1% prodaje novih vozila u Srbiji. Hibridi su na 37,6%, a benzinci i dalje vode sa 44,9%.
Da stvar bude gora, zaostajemo i po ukupnoj prodaji. U Srbiji je prošle godine prodato oko 31.700 novih automobila. U Sloveniji, koja je tri puta manja od nas i po teritoriji i po broju stanovnika, prodato je 57.600. Hrvatska je na 69.000. I Bugarska je ispred nas.
Stručnjaci to nazivaju "začaranim krugom" - kupci ne vide dovoljno benefita od električnih vozila, pa potražnja ostaje slaba, pa se infrastruktura sporo razvija, pa kupci i dalje ne vide benefit. Vrti se u krug.
Zašto kod komšija ide a kod nas ne
Nema jednog razloga. Ima ih bar tri, i svi podjednako koče.
Infrastruktura punjača. Ovo je verovatno najveći problem. Da bi električni auto imao smisla, moraš negde da ga puniš. Bugarska je poslednjih godina ozbiljno radila na mreži javnih punjača, posebno duž glavnih autoputeva i u većim gradovima. Kod nas, mreža postoji, ali je tanka i neravnomerna. U Beogradu i Novom Sadu se snađeš, ali čim kreneš ka manjim gradovima, punjača je sve manje. A ako živiš u stanu bez garaže, gde uopšte da puniš? Više o tome u našem tekstu gde puniti električni auto u Srbiji.
Računica struja vs gorivo. Bugarima se računica isplatila jer im je gorivo poskupelo, a struja ostala relativno jeftina. Kod nas je situacija drugačija - gorivo jeste skupo, ali nije eksplodiralo kao kod njih, pa razlika nije toliko dramatična da bi naterala ljude da menjaju naviku. Plus, ako puniš na javnom punjaču umesto kod kuće, cena struje je 4-5 puta veća i cela ušteda se topi.
Mentalitet i poverenje. Hajde da budemo iskreni - Srbi vole dizel. Vole auto koji znaju, koji svaki majstor ume da popravi, za koji ima delova na svakom otpadu. Električni auto je nepoznanica. Šta kad baterija crkne? Ko će to da popravi? Koliko vredi za pet godina? Ta neizvesnost mnoge odbija, i to je sasvim razumljivo. O realnim troškovima EV servisa pisali smo ovde.
